Sv. Sava - Svestenik

, отац Владислав је тих, миран, богоугодан човек, радо виђен гост код својих парохијана у Флемингтону и околини, неуморан радник и делима проповеда Веру и Љубав.
Није уобичајено да се човек одлучи за свештенички позив у зрелим годинама, али дела у овом случају доказују величину Божијег промисла...

Владислав Ђорђевић је рођен 30.априла 1937.године у селу Доња Трешњевица у Општини Топола (Опленац) од оца Богдана и мајке Радојке. Осмогодишњу школу је завршио у свом родном месту. Ту је живео и радио, временом је ступио у брак са својом изабраницом Крстином. У браку су добили две ћерке, а сада имају и петоро унучади. Владислав Ђорђевић је 1969.године отишао за Аустрију, а следеће 1970.године долази у Сиднеј.

Као парохијан црквe Свети Сава у Флемингтону, он је редовно присуствовао богослужењима и одговарајући на Божији позив, започиње са приватним студијама богословске науке од 1982-ге године и са повременим испитима у манастиру Светог Саве код Канбере све до краја 1985.
На предлог тадашњег Епископа ССП Епархије Г.Г. Петра (Банкеровића) Владислав Ђорђевић је упућен у богословију Светог Саве у Грачаници, у САД. Током 1986.године у овој богословији су му признате све дотадашње приватне студије. Крајем те године пред испитном комисијом је успешно положио завршни испит из богословских студија.
Његово Високо Преосвештенство Митрополит Г.Г. Иринеј га је рукоположио у чин ђакона у Саборном храму Светог Ђорђа у Кабрамати, на Светој архијерејској служби 1.фебруара 1987.године.
У овом храму ђакон Владислав Ђорђевић је служио до 12.јула 1987.године. На празник Светих апостола Петра и Павла Епископ Г.Г. Петар је служио у овом храму Свету архијерејску Литургију и на њој рукоположио дотадашњег ђакона Владислава Ђорђевића у чин јереја.
Епископ Г.Г. Петар поставља о.Владислава за привременог пароха у цркви Светог оца Николаја у Ђилонгу, у Викторији.
Током његовог служења на овој парохији повраћен је духовни живот у овом светом храму, купљен је и блок земље поред цркве, па је тако њена порта била проширена, а око ње је била саграђена предивна ограда. Постављене су и нове куполе од бакра, које украшавају ову српску светињу. о. Владислав Ђорђевић је две године опслуживао и цркву Светог Великомученика Георгија у Сент Албансу, а такође две године и парохију Светог Стефана Дечанског у Френкстону и то у време изградње овог храма.
Епископ Г.Г. Василије (Вејиновић), га унапређује за примеран рад:
- 19.јануара 1991. године на Богојављење добио и прво унапређење – право ношења црвеног појаса,
-20.децембра 1992.године на прослави храмовне славе Светог Николаја унапређен je за протонамесника
-7.јануара 1994.године унапређен је у чин протојереја.

Дошло је до жељеног јединства подељене српске цркве, а о.Владислав на том светом јединству смерно ради.
24.октобра 1996.године прота Владислав је постављен за привременог пароха у цркви Св. Наума Охридског у Њукаслу.
Тамоншњи чланови ЦШО и парохијани су са пуно братске љубави и са поштовањем сарађивали са оцем Владиславом и тако је око цркве Св. Наума Охридског, према улици, саграђена прелепа ограда и парохијски дом. Овде је прота Владислав провео још две године служења у овом храму у миру, братској слози, љубави и сарадњи са тамошњим Србима-парохијанима, да би крајем 1999. године, по одлуци новодошлог Владике Г.Г. Никанора био постављен за пароха у храму Светог Саве у сиднејском Флемингтону.

Такође и у овој новој парохији отац Владислав је за кратко време у братској сарадњи са верним парохијанима овог првог српског светог храма подигнутог у Аустралији остварио пуно запажених резултата. Црква Светог Саве је изнутра реновирана, нова припрата и ограда су завршени и изградња парохијског дома започета.
18.априла 2004. Свети Архијерејски Синод СПЦ на челу са Патријархом ПАВЛОМ, на предлог Владике Милутина, додељује оцу Владиславу Ђорђевићу највиши свештенички чин протојереја-ставрофора са правом ношења напрсног крста за његов пожртвован и самопрегоран рад у корист наше православне цркве.