|
постоји само у српском православном народу. То је црквено народна вековна пракса и јака верска потреба код Срба. Она почива на хиљадугодишњем памћењу крштења првих Срба. Кад су крштавани у хришћанство, Срби су узимали за сведока пред Богом и пред људима и за покровитеља свога дома једнога од светитеља. Зато Срби у кући и дому своме празнују свеца као своју крсну славу и зато постоји Српска пословица: "Ко крсно име слави оно му и помаже".
Са избором крсне славе Срби су изабрали за своје савезнике и пријатеље и заштитнике небеске, Божије светитеље који су род изабрани и пријатељи и браћа Христова. И у друштву таквих Србин од првога дана свог живота живи и креће се, и бори се, и путује кроз овај земаљски живот. Зато је Србима крсна слава знак њиховог идентитета и припадности Царству небеском, што се нарочито изразило кроз наш косовски завет и опредељење. Слава је постојала у Цркви, али као крсна слава домаћег светитеља, заштитника, посебно је обележје нас православних Срба. За молитвену прославу крсне славе потребан је: колач умешен од пшеничног брашна са квасцем, затим кувано жито, свећа и вино.
При прављењу колача обично се употребљава и света водица. Освећење водице врши свештеник на неколико дана пре славе у дому свечара. То чини крстом, босиљком и молитвеним благословом. Свештеник, такође, освештава и колач и жито и вино. Свакако да је потребно да буде освећена и икона свеца која се слави. Икона стоји стално у дому обично на источној страни и пред њом гори кандило. Уочи славе кандило се упали и гори све време славе, а на дан славе гори свећа у чираку. Домаћин двори своју славу током читавог дана помињући име свеца и призивајући његов благослов за напредак породице, за здравље укућана и за свако добро.
На дан славе свештеник реже колач у кући свечара. Отпева се тропар и песме у част светитељеву и свештеник молитвом призива благодат Светога Духа и моли се на крају за здравље и напредак домаћина и свих укућана. Пошто пререже колач и прелије га унакрсно вином, поздравља се са домаћином и са свима члановима породице певајући сви заједно песму: "Свети мученици, који сте добро пострадали и увенчали се, молите се Господу да помилује душе наше."
Затим друга песма: "Слава теби, Христе Боже, апостолима похвало, мученицима радовање, чија је проповед Света једносуштна Тројица." И трећа песма: "Исаија ликуј, Дјева заче у утроби и роди сина Емануила Бога и Човека. Њему је име Исток и њега величамо, а Дјеву поштујемо." Домаћин указује гостопримство свима који уђу у кућу, а прима и намерника као анђела.
Слава се преноси традицијом са очева на синове, да не остане кућа без славске свеће, колача и жита. Ако се породице одвоје и синови се одселе, или оделе, слава се може предати још за живота, од оца на сина, а може се сачекати док је отац жив да сви славе заједно па по смрти оца да је преузму синови.
|
